MOSTA NI VEČ
 


Ljubi moj, mili
Ni več mosta s katerega človek
Ne bi skočil
Zabetonirana so korita naših rek
In beton armiran s koreninami
Ki jih požene
Nepremoščena
Brez razloga prelita
Kri

Naši mostovi, žalostni moj
Ne povezujejo več ljudi
Ohranjajo le razdaljo med obrežji
Da se ne požrejo med seboj
Ko so ljudje ljudem zrušili mostove
U njihovih srcih
So zrušili tudi mostove do soljudi
U svojih srcih
 
Tukaj sem, na obali, lepi moj
Na naši obali naše reke
In mostov, čez katere se ne hodi
Slutim, s šepetom užaloščenega zraka
Na obrežjih, ki se ne najdejo
Nekoč smo poslušali klokot
Brzic pod njenimi stopali
In hodili po sredini ceste
Pričakujoč Raj
Mostove, ki bi nas povezovali
Da se bi izgubili kot otroci v igri
Iščoč tistega s katerega bi skočili
 
Ljubi moj, neobranjeni
Ni več mosta
S katerega človek ne bi skočil
Noben padec ni več let
Še smrt ne povezuje več življenj
Ni več, dobri moj
Utripa srca v temi kamna
Mosta ni več
 

============================

NEMA VIŠE MOSTA
 
Dragi moj, mili
Nema više mosta sa kojeg čovjek
Ne bi skočio
Zabetonirana su korita naših rijeka
I beton arminiran  korijenjem
Što ga krv pusti
Bez razloga puštena
Nepremošćena
 
Naši mostovi, tužni moj
Ne spajaju više ljude
Tek obale drže na odmaku
Da ne progutaju jedna drugu
Kad ljudi ljudima srušiše mostove
U njihovim srcima
Ljudi su mostove u svojim srcima srušili
Ljudima
 
Evo me na obali, lijepi moj
Obali našoj rijeke naše
Mostova koji se ne prelaze
Slutim, šapatom ucviljenog vazduha
U obalama što se ne nalaze
Nekad smo slušali klokot
Brzaka pod stopalima njenim
I išli sredinom džade
Nadali se Raju
Mostovima da nas spajaju
I da se izgubimo k'o djeca u igri
Tražeći onaj sa kojeg bi skočili
 
Dragi moj, neodbranjeni
Nema više mosta
Sa kojeg čovjek ne bi skočio
Nijedan pad više nije let
Ni smrt više ne spaja živote
Nema više, dobri moj
Bila srca u mraku kamena
Nema više mosta