Pitanje sa ubitačnim odgovorom,

jer nas su teški  koraci doveli

na stranu gde naklonjenost

neposejana cveta,

gde obaramo ruke zaveštalim srcima

i tapšemo inat po ramenu,

kroz trepavice noći brojimo

sve te blesave dimenzije - nas u njima

i međusobno se imamo na nišanu

odbrojavajući  samo

otpalu dugmad samoće

da ih prišijemo nadi

i da se ne pitamo šta sa željama

koje ne stare sa nama.

Vertigo