Ružice moja, još malo i oči ću sklopiti.

Znam bako, osećam, hajde još malo da pričamo.

Ja sam bako mislila da si ti skrenula sa pameću

i  ime mi zaboravila, oduvek si me oslovljavala

sa  Ružice.

Ti si jedno veoma smešno dete, ime sam ti to dala

jer  kad god bi uzela da šiješ svoje čarapice

ubola bi se na iglu, voliš nositi zakrpljene

dok si nove, koje sam ti kupovala, poklanjala drugaricama.

Joj bako, ne ljutiš se na mene, ne reci majci , kada odeš,

gde su završavale čarape, koje mi je kupovala.

Znaš bako, mislim da je lakše kopati kukuruze

bar meni, nego li naučiti da šijem bez uboda.

Sačekaj, ušiću jedne dok pričamo.

Ružice moja, čuvaj se.

Bako, uspela sam, nisam se ubola.

Tajac

Ustala sam, poljubila  je i laganim pokretom

ruke, zatvorila joj  oči.

biljakostic