Šušte mravi kao šiblje po kamenjaru.

Ne čudim se ni krstu ni polumjesecu.

Zemlja je kamen. Neće sunca.

Jedini odmor je u hladu milosti.

Mravi žuti medeni vriju potiljkom.

Milost kapne na vreli kamen.

Zacvrči vapajem i nestane.

Mravi žuti medeni ogrezli oklopom.

Staneš na njih kamenom,

Kamen zacvili i prasne.

Okom bijelim usta zagrcnuta.

Nikad dočekati smiraj pogleda.

Kasne.

Bog, zemlja i voda.

Kasne.

Kad dođu strah me presušiće.

Edin