Kad prazno zacvili
Previsoko si
i svaka moja želja
pala je na dno
(iscurila sam
nekako iz džepa
zemlji
i sad sam
pustinja
venama zagušenim
iz ljubotoka pijeskom
oči natrunile se
kao vjetrom)
i kažem samoj sebi
treba vlažnim očima
gledati u sunce
srcoliko
moje je sve bilo
u raspadanju
sitnozrno krunilo se
vrijeme izgubljenih
anđela niotkuda
(odavno me pohoditi
prestadoše u otuđenje
svikli)
...
svi ti pomeni
što vremenom se broje
muklo odboljevaju
tamo gdje te nema
nikad gdje te bilo nije
mjesec je dvanaest puta
zatvorio krug prazninom
na nebesima
pamtim svjetlo
izašlo iz tvoga oka
i drhteći tako šapućem
nebeski, o kako
prepoznati smijer
gdje suncoliko
još srcem samo
oslikati te mogu
Poslano:
15. 12. 2011 ob 15:57
Spremenjeno:
15. 12. 2011 ob 15:59
Hvala Mensure na predivnom komentaru...hvala Ob potoku, Igore...
Predivna pesma! Postovanje!
Poslano:
15. 12. 2011 ob 16:08
Spremenjeno:
15. 12. 2011 ob 16:08
Hvala zauvek tvoja, postovanje...
Hvala modri cvet, breza, Ana
Ida, Lea, hvala Vam
Ganljivo. Čestitke za čudovito pesem, Danja!
lp, ajda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Danja Đokić
- 15. 12. 2011 ob 15:35
- Prebrano 1189 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 606.6
- Število ocen: 17