„I dok mis’o spava , klonula, u miru.

izvija se ljubav na krilima noći

i sa sobom nosi razlupanu liru

i kreće se, lebdi po mojoj samoći.“

                                                               Iz pesme „Uteha“

Vladislava Petkovića - Disa

Dozivah te smelo uzdasima tame

predajući sebe Mesečevom hiru;

pa zarojih želje dok nečuji mame,

i dok mis’o spava , klonula, u miru.

Razbludele strasti vezivah u snoplje

i darovah  čežnju srebrnastoj moći,

dok mi srce bode Amorovo koplje,

izvija se ljubav na krilima noći!

Al’ prozori duše zarudeše zorom...

Žrtvovana ljubav na Sunčevom piru

otima mi snove sa zvezdanom korom

i sa sobom nosi razlupanu liru.

Zanjiše se jutro u kolevci stida,

nehajno za sumrak što će opet doći;

samo lik ti osta, svetlost da mi kida,

i kreće se, lebdi po mojoj samoći.

AleksandraP