O Tomislavu Dretarju vem, da je zelo učen človek in založnik. Iz mojih izkušenj pa me moti njegova nepopustljivost in morbidna energija, ki jo seva iz sebe.

Lp, DUSANN

hvala Black Hope, Igore,Danja, DUSANN,hvala svima, čast mi je i radost..hvala DUSANN, da, slažem se, Tomislav Dretar je čovjek nevjerovatne energije i meni naprosto nije jasno kako uspijeva u isto vrijeme pisati vrhunske (doslovno vrhunske) književno-teoretske i filozofske studije i eseje, osvajati književne nagrade i pisati knjige poezije i uz sve to raditi ono što mene najviše oduševljava : iskazivati rijetku, skoro nepostojeću nesebičnost u iskazivanju svoje neizmjerne ljubavi i predanosti poeziji, u velikom trudu koji ulaže da podrži sve ono što mu se čini da vrijedi, da podrži pjesnike, da podrži poeziju, nesebično i ljudski..tako on stigne pročitati čini mi se svaku pjesmu koju neko napiše i toliko je pjesnika s ovih naših prostora preveo na francuski da mi je stvarno nejasno kako sve to stiže..i premda je stvarno zastupljen i u svjetskim antologijama poezije, u Turskoj su ga predstavili kao jednog od četiri najvažnija čovjeka hrvatske kulture suvremenog doba, Amerikanci su napisali o njemu knjigu..i njegov komentar, kad je vidio koliko košta ta knjiga bio je ovakav:ma neću  dati tolike pare makar napisali da sam najljepši na svijetu..imao sam čast voditi dugu prepisku i razgovore s njim i premda smo se ponekad i prepirali ostao sam zadivljen njegovim ne samo formalnim obrazovanjem i titulama nego njegovom učenošću, znanjem i lucidnošću i puno toga sam od njega naučio..ali pjesmu sam mu posvetio samo iz jednog razloga:kad su po meni pljuvali tzv pjesnici koji ne znaju ni čitati ni pisati, on koji je po svemu daleko bolji pjesnik od mene došao je, prišao nepoznatom čovjeku na fb, tj meni tj mojim pjesmama i argumentirano ih na neki način rehabilitirao, dao mi osjećaj da nije baš posve besmisleno to što pišem..naravno, mnogi ga ne vole zbog njegove otvorenosti i iskrenosti, ponekad i oštrog jezika i brze reakcije ali ja sam isti takav i meni je to lijepa osobina za razliku od odbojnosti koju imam prema imitatorima mudraca koji kao nešto šute i mudruju a samo gledaju kako će koga ujesti i gdje će istresti gnoj koji u sebi nose...hvala Uredništvu za podčrtanku, ova mi je pjesma draga jer je posvećena prijatelju ali želim ovom prigodom izraziti svoje neslaganje, što mislim da je i normalno i prirodno, dakle svoje neslaganje kojim samo želim staviti do znanja da u okviru uredničkog ocjenjivanja mojih pjesama(ne govorim o drugima, nego samo o sebi i svojim pjesmama), dakle, reći da to smatram razumljivim i normalnim da se s vama ne slažem, naime i Pjesma mladih kadeta i Suncokreti nad Fojnicom, i ne samo po mom mišljenju nego i po mišljenju mnogih vrhunskih pjesnika i urednika (jer su obje pjesme objavljivane, javno komentirane) bolje od meni , kako rekoh drage pjesme Zapis o pticama i ne mislim da su zaslužile tako nisku ocjenu tim više što se sudeći prema ocjenama tj peticama neke kolege ovdje na Pesemu također slažu sa mnom..no, normalno je da Uredništvo ima sklonost jednom tipu pjesama tj poezije i to je legitimno..pri svemu tome iskreno mislim da su mnoge moje pjesme precijenjene od strane istog Uredništva i da je njihov broj daleko veći od malog broja onih koje su loše ocijenjene i po mojim shvatanjima potcijenjene nepravedno..da, ipak sam znači u plusu, tj ostajem u dugu, tj u obvezi da neke nezasluženo dobivene visoke ocjene opravdam nekim novim i boljim pjesmama..moje najiskrenije poštovanje i zahvalnost

Mensur, jaz se včasih ravnam po intuicuji in tudi zgrešim. Morda sem tudi v primeru g. Dretarja. Se opravičujem. Poznam le sorodnico slikarko, sestro od njegove žene. Spoznal sem jo slučajno, nimam pa več kontakta z njo.  Prevladujejo me čustva, zato tudi mnogokrat prehitro reagiram. To mi je slaba in vem da mnogokrat moteča stran, ki se jo zavedam mnogokrat prepozno. S tem tudi odbijam ljudi od sebe.Vsak ima svoje mnenje, izhaja iz svojih življenskih izkušenj. Zelo spodbudno od tvojega kolega, ker bo rešil marsikaterega pisca, ki bi morda zastal. Tako pa se lahko razvija. Pesem. si daje možnost vsakemu in to je dobro. Kar se tiče pesništva ...

Menart je napisal dnevnik o svojih sodobnikih. Nekaj je bilo objavljeno v zadnji Sobotni prilogi časopisa Dela. Pisal je tudi o psiholoških profilih njih, zato je tiskanje in prodaja ustavljena, zaradi opisov amoralnosti nekaterih. Šinfal je moderniste, oni pa njega kot bolj klasika. Jaz mislim, da je prostor za vse, tako "klasike" kot moderniste. Obkladanje Menarta s tem izkazuje le ozkost. Ampak on je imel neke zamere in se je tega tako lotil. Kaj je dobra pesem pa pokaže predvsem čas. Približno se oceni, po nekih obrtniških merilih in, če deluje Saj ima vsak pesnih na koncu morda pet, deset res izvrstnih pesmi.  Tudi klasiki nimajo vse vrhunske kakovosti. Razno gibanje v revijah in v krogih pa ni vedno izraz kvalitete in tudi dosti sreče moraš imeti in biti "priljuden".

Lp, DUSANN

DUSANN, ja ne poznajem gospodina Dretara osobno niti sam njegov advokat,
kako rekoh, mene zanima samo poezija, svi moji kontakti i na facebooku
i bilo gdje gdje postavljam svoje pjesme zbog mnogo divnih kolegica i kolega
koji ih vole i ako vas zanima mogao bih ovdje i hoću ako vas zanima navesti
dugačak spisak divnih kolega ne samo s ovih prostora koji su javno rekli
da sam njihov omiljeni, najdraži, najbolji pjesnik i sl..dakle, Dretara ne treba
napadati i diskreditirati jer je oduševljen mojom poezijom i izrekao je neke
stavove jako pohvalne o meni, poređenja i sl jer i da sklonimo Dretara ostaje
najmanje stotinjak pjesnika koji misle kao on i cijene me kao on..osim toga
sve moguće recenzije, prikazi i kritike na moje pjesme su bestidno pohvalni
i o tome postoje tragovi u knjigama, časopisima, radio i tv zapisi, poređenja
bestidno pohvalna tako da me je sramota navesti bilo što od toga..ali,ali, ali
ja sasvim iskreno ostavljam mogućnost da su u pravu i ona dvojica koja moje
pjesme ocjenjuju čistim jedinicama ili dvicama, tricama, ja stvarno vjerujem
da je moguće da su oni u pravu jednako kao i ovi koji me pretjerano hvale..
jer naprosto ja nemam pretjerano jasne slike o tome što je to poezija i
što bi mogla biti..vjerujte mi DUSANN, upoznao sam mnoge književne veličine
i zgrozio se nad nakaznošću njihovih duša i karaktera, dakle ovdje govorim
o ,,priznatim" i ,,uglednim" veličinama a ne o običnim nedarovitim a navalentnim
mediokritetima koji ono baš ničeg nemaju osim bolesne ambicije..ali,taj gnoj
unutar njih im je zajednički i ja sam povodom prošlog svjetskog Dana poezije
napisao čestitku gdje sam iskreno rekao da sam mnogo divnih ljudi upoznao
među pjesnicima, onih koji su me obogatili, dušu mi obogatili ljepotom svog
djela i svojih duša ali da isto tako nigdje takvih ljudskih nakaza nisam sreo
kao među ljudima ,,od pera"..osim toga ja sam malko lud i i sad bih najrađe
kačio svoje pjesmice, crteže i slike po drveću kako sam radio u djetinjstvu..
hoću da kažem presretan sam što ima jako kvalitetnih čitatelja među onima
koji vole moje pjesme ali da bih u krajnjem pisao i da ih nema, čisto radi sebe
samoga i zabole me i za sud vremena a kamoli bilo čiji drugi..jer znam kako
se ovdje stječe slava i književno ime:pušenjem i uvlačenjem u guzicu, po sistemu ja
tebi vojvodo ti meni serdare, poza 69 i slično..odjebao sam i one koji su mi davali
nagrade jer mi se nisu svidjeli ni kao pjesnici ni kao ljudi, ne želim da pripadam
tom bolesnom sloju koji vlada danas našom kulturom uz časne izuzetke kojih
naravno nije mali broj i koji spašavaju čast, obraz i ime pisca i pjesnika..
na kraju krajeva što reče Marks:duhovna nadgradnja je determinirana društvenom
bazom tj odnosima prema sredstvima za proizvodnju i sl(ne mogu vjerovat da
sam već zaboravio kako ono ide..) pa je i očekivati da iz društva koje je u fazi
prosvijećenog i licemjernog kanibalizma izniknu i takve ,,književne veličine"
autoriteti, kurčevi i palčevi..ispričavam se zbog izraza ali iskreno:zabole me
i za one koji me hvale i za one koji me kude, naravno, ako stvar promatramo samo sa stanovišta nekakve tobožnje slave, i kao ugleda, imena,bla,bla..naravno, s druge strane, svako onaj ko pročita npr moju pjesmu ,makar je ocijenio i jedinicom a kamoli ako mu se svidi , zaslužuje moje puno ljudsko poštvanje, zahvalnost i svu pažnju jer mi je time doista učinjena radost i čast..naprosto je prelijepo naići na razumijevanje onoga što radiš..ne posjećujem već dugo
književne i pjesničke večeri gdje se okupi više od dvoje ljudi, računajući i mene
..i nešto jako važno:ne znaju i ne priznaju papci da pravi pjesnik mora u pjesmi, pjesmom
imati svoje,,stavove", potvrde i argumente a ne pametovati a pjesme srednji vijek
..pokušavajući se držati svega toga u mnoštvu svojih pjesmica koje bi mogle
leći ispod ove zbrdozdoline koju napisah pri ruci mi Ne volim Jesenjina
NE VOLIM JESENJINA

ne volim Jesenjina
(jer je ubio)
pjesnika kojeg volim
...
i možeš reći da si pjesnik
tek onda kada svi
koji te čitaju
nađu neki razlog
da te ne vole

kao groznu definiciju apsurda:
zatvorena vrata
iza kojih sa sigurnošću znamo
da se krije smisao
...
kao Sergej nasmijan i živ
svjetlucavim
u očima onim lelujav
snijegom

* * *
Rea, sjećaš li se čovjeka
koji je glazbu mogao čuti kao jek
(i sopstvenih misli u praznoj ljušturi)
svoga tijela

kovitlajući prah zgorenog srca
sjećaš li se, Rea

u Aterhi jutros umro je Kliopast
posljednji nesretni pjesnik

 
(koji pričaše da jednog će dana
nestati u jarećoj koži zapisan
njegov podsjetnik na vrijeme
osobne pobune da će sunce
 
pretvoriti u prah)

 

         VRIJEME NESTAJANJA



premda i sami govore o krizi poezije
(oni imaju planove

o tome o čemu
trebalo bi da se pjeva, ljudi i slično)
uklopili su interese razne narodne
narodne, lopovske
sa sujetama,sa sujetama onih koji imaju žarku,žarku
želju i sve što treba da u,o...
ovakvom vremenu postanu pjesnici(izuzev
o, pjesničke duše

dakle bez srca dakle, bez pameti)ovako

oni pričaju u mojim snovima i
ja vam govorim o tome danas
(ko jebe poeziju): ostavi jedno mjesto
ostavi jedno mjesto
u antologiji moderne aterhanske poezije
za moju ljubavnicu
(za Elizu, Mocart-te ne pojeo)

i još nekoliko slobodnih
mjesta oko nas i jednog dana
zamalo
i mene nisu uslikali
za antologiju kažem, zamalo:
(pokazali mi cjenovnik)
mi smo ispred našeg krasnog ali nesretnog društva

zaduženi za antologije i lektiru, raskomotite se
i odlučite se hoćete li u fraku
pilotskoj
jakni ili armaniju, proturite glavu
( prošla me jeza,

strašna )
kroz maketu aviona hoćete li
s pudlicom ili...
(vam više odgovara konj)
vam više odgovara konj, vam više
odgovara konj( žena mi je rekla da sam konj

što nisam) što nisam:
od krvavih para zarađenih u ratu
( ja ne mogu ovo jednostavnije reći)
što je preteklo

preko njihovih japanskih džipova
kao pjena preko ruke
guzate starlete
u tv reklami, nešto para

i za kulturu
( onaj moj najmlađi uvijek volio knjige pa nek

dijete radi, ne drogira se...
ne pije vode:oni koriste ginekološki
uredan odnos prema maternjem
da mogu jeziku
neobične abortirati na vrijeme, ah riječi)
taj prastari princip iz bajke

o carevom novom ruhu, pa ja tebi vojvodo

ti meni serdare,o ti meni serdare
poza šezdeset i devet
i na kraju guzica
za guzicu

(da izvinete)
oni utvrđuju svoje položaje pjesničkim
nagradama,susretima,promocijama,večerima
izmišljaju pravila i potrebnu tradiciju kojom se kite

i kurče, glupani njihove vojske
jebiga
kupili su najljepše glasove od nas

oni su ledena banka đavolje
sperme,o larvo i fetuse
(djeca se naša brane

perom lakšim od pera kolibrija)
maskirana u živopisni ružičnjak
(gdje sami sebi liče na gorske jelene
oni se s pravom se plaše

o,hrabrosti žena)
i muške suze:
oni među nama biraju one
koji iz daljine našeg kukavičluka i nama

samima
liče na nas
ja imam san

u kojoj se umjesto tv reklama vrti
sartrova misao epohe:
istinsko pisanje je dovođenje u sumnju svega
što je napisano
(oni određuju

što je dosada napisano:)
dakle,prva linija obrane zla
bavi se isključivo poezijom.tačka
- ispravka, sasma nehotično, sasma

nelogičnooo u ovoj pjesmi za Elizu
potkrala se greška

skladao je L.V.Betoven
koji je bio slije

PS lijep
uspjeli su poratnom naraštaju ogaditi, jesu
poeziju, da nekog navučem da pročita

ovakvu
pjesmu moram napisati
(deset o tome kako je stakleni pas
iz moje vitrine zažmurio
pa progledao, samo vam pričam
u povjerenju, ali ja sam ulični
pjevač i nije mi teško)
sranja o mjesečini, gazati po morskim valima
(kakva je poezija, takva je ,Miloše

koja ne spašava ljude, bla,bla)
praviti piruete, malo kao Tristan, malo kao Izolda
i plakati za izgubljenom dragom ostavljen

kao pero galeba na žalu

s aterhanskog preveo i prilagodio Mensur Ćatić
(otud maketa aviona, Mocart i Betoven, japanski
džipovi i Sartr umjesto dvokolica sedmoprega

i starih aterhanskih glazbenika čija imena nama
niti izbliza ne znače što nekad su značila)



 
PRELUDIJ


                   I strofa

 

bez ikakve želje da narušim svečanu
tišinu mise na koju naše kćeri poziva dior
sada kada znam da gordi zanos misionara
zauvijek se pretvorio u adrenalinsku odlučnost
dječaka koji kleči pred opelovim prodajnim salonom

prema naraštaju koji će jednom ipak izaći na trgove
i podići glavu žmureći da pljuje u nebo,evo
ja priznajem: ne osjećam ništa

ja sam ipak volio kišu
...

te prozirne dirke klavira  po asfaltu rasute
(i mladosti, grozi me sada
ta tvoja zagledanost u ništicu

oko koje se visokoumno vrtiš)
pjesniče uz gromoglasni pljesak

prazne duše
evo ja se kajem:ne mrzim više toliko svoju braću
što prekrasno sada cvile i svile
razočaranim

 
                   II strofa

 
o nesretnim ljubavima i peru galeba na žalu:
ne opirem se više tom blagorodnom mehanizmu
optimizma pamćenja:komunizma i drugih religija

sjećam se sa nježnom sjetom kao drugova
(pritisnutih usudom siromaštva svake vrste)
što kačili su se za sjajne bicikle moga djetinjstva

na meni je danas da prstima rastrljam list jabuke
i zamišljam ribe koje kucaju na okna potonulih lađa
stidim se ozbiljnosti s kojom je nekad pjevao Miloš
nemam ništa više reći o svojoj ljudskosti
...

poslije zluradosti koju osjetih iskreno
nad spoznajom da ničim ne treba remetiti
uhodani put kojim svaki narod dobija pjesnike
kakve je zaslužio

odričem se groznog šejtana
sujete koja zaposjeda duše
...

želim još samo jednom ući čist i sam
u sjenoviti voćnjak svoga djetinjstva

pustite me da prođem

...
jer nema više ničega..
bio sam tamo
u ljeto šezdeset osme
bila je neka stara garaža

tu smo Rea i ja
u bijelim potkošuljama
pokapanim višnjama

(stajali na krovu

zažmurili i skočili
sa šarenim kišobranima)

Predivna pesma! Kada kazem predivna ili samo divna to znaci da je sve u jednoj reci sto se recima ne moze iskazati, posveta govori vise od reci i u njoj bih pre svega istakla ljudskost pa tek onda ono sve sto ljudskost nosi i ne moze se meriti ni sa jednom ocenom, Ukusi su razliciti i to je ok. Svaka pesma pronadje svog citatelja, nisu bitne te ocene, ono bitno je kada se dobije iskren komentar i podstrek kao sto si dobio  od Tomislava Dretara, dao ti je podrsku da ides napred i radis ono sto volis..Citam ove divne pesme i divim se zaista..Neki se ljudi rode sa poezijom u sebi, jedan od njih si i ti..Puno uspeha u daljem radu i da to radis jos sa vecim zarom kao do sada..Nisam pesnikinja, niti cu ikada biti, ali sam citateljka koja je rodjena da to bude, citateljka koja ima ukus za lepo, kvalitetno i za svaku umetnost koja je vredna paznje, da li je to poezija, slikarstvo, muzika..Pozdrav i postovanje!  Jos jednom da kazem, ocena ovde nije bitna, jer ovo je jedna vrsta virtuale iza kojih se kriju razni ljudi, Primetila sam da ovde postoje i oni koji idu redom i dele jedinice, ne treba obracati paznju, jer  zivimo u okruzenju gde za vecinu mogu reci da jednostavno nisu vredni pomena niti trauma..Sreca, imamo prijatelje koji ce reci i kada smo u pravu i kada nismo u pravu..Naklon  pesmi ZAPIS O PTICAMA". 

hvala zauvek tvoja, hvala za divne riječi, moj naklon i poštovanje Tebi i svim predivnim kolegama i kolegicama, moram ponoviti , na stranu moj ponekad nezgrapni pokušaj da se našalim, ali, ali, ali, sasvim ozbiljno uvažavam i jedinicu i svaku drugu ocjenu, ma svi smo svjesni da je to ocjenjivanje puno i principijelnih i praktičnih nedostataka ali da je doista i zanimljivo pa i lijep pokazatelj odjeka koji pjesma izazove, predivna, ne savršena i možda ne uvijek tačna ali predivna povratna informacija za svakog ko piše..ono što bih ja volio jeste npr da se neko pojavi i kaže :eh, jedinica za ovu pjesmu zato i zato, ovako ostaje taj neki zamagljeni kutak..ma ne mora ni to ,naravno ali bilo bi jako korisno za sve da bar u kratkim crtama se sučele različiti pogledi na poeziju

Slazem se!

Pozdrav!

Pozdrav!

Ovde svega lepog za procitati, zaboravih topli..

Se kar strinjava Mensur. Menartov dnevnik govori o tem. O umetno zgrajenih veličinah, o pijancih, egocentrikih, celo o velespoštovanem našem filozofu, ki je bil sadist in je trl jajca duhovnikom in naročal umore in jih izvajal posredno ali neposredno, pisal pa in moraliziral o svetu, moralnih vrednotah in bla, bla, bla. Zato so dnevnik zacenzurirali. Odnos do Jesenjina. Nekomu je všeč, drugemu ne. Bil je pijanec, častihlepnež, neodgovoren, totalen egocentrik. Znal je pa odlično pisati. Težko je ločiti pesnika čisto od pesmi, tudi, če hočeš. Naj bi pisec in bralec to počel. Tudi Strniša ima le nekaj dobrih pesmi, ostalo pa je strel v prazno. Bil je preveč zapit in egoist in častihlepen. Zdaj ,ko sem že pri petdesetih se mi zdi bolj pomembno, da je človek kolikor toliko celostno zgrajen, da vsaj ne dela preveč škode ljudem okoli sebe. Umetnost ali obrt kar bi bilo bolj pravilno je le lep dodatek življenju, ni pa tako pomemben. Podrediti celo življenje nekemu cilju je bolno početje, lahko pa to počne tisti, ki mu paše, vendar ne na račun drugih. Da jih zablokira in onemogoči. Naj zapoje kot "Hafis", če je tako dober.  Se pravi s celo osebnostjo (ta misel je metaforična. Ne vem kakšen je bil Hafis kot človek). Zato pravim, da je Solženicinov opus bolj pomemben od Joyca. Za njim stoji  vsaj kolikor toliko zgrajena osebnost, ki nam je v svojih delih razkril marsikaj več kot samo pijanske blodnjave. Lahko pa se piše tudi o tem. Vsak ima svoje teme. Kaj družba ali elita sprejme je pa odvisno od drugih dejavnikov. Pesnike lahko danes ustvariš kot pop zvezde. Ni razlike. Vprašanje pa je, kako dolgo pojejo.Ali pa je to sploh najbolj pomembno? Mislim, da užitek, ko pesem, slika, skladba nastaja. Potem pa je že mizerija, ko uvidiš, da se da mnogo bolje in ponavljaš poskuse.

Pesnike lahko grobo deliš na dve skupini. Prvi, ki znajo notranja občutja prenesti na papir in tiste, ki jih projecirajo. Imajo dar projekcije, kot nekateri politiki, ki začarajo ljudstvo. Redki so, ki tudi nekako tisto kar pišejo tuidi mislijo. Na koncu se človek vpraša kdo je sploh pesnik? Ponavadi je pesnik v nekem delu življenja frapiran ali je vsaj bil. Odtujen je od svojih čustev. Je "samotar". Če ne bi, bi pisal le prigodne stihe za veselice in obletnice. So pa pesniki, ki ne pišejo, ampak ustvarjajo pesmi z besed, ki jih iskreno izražajo. Ti so pa največji. Ti se dotikajo ljudi in pisoči pesnik ima nalogo, da jih lovi.

Lp, DUSANN 

Citiracu jednog pesnika sa fb "Ja sam najiskreniji pesnik na svetu"

Ja sam to  citajuci shvatila da je sve pesnike proglasio lazovima, zelim misljenje, ne znam da li dobro mislim..

V moderni poeziji je o iskrenosti težko govoriti, saj se pojmuje predvsem kot zmes metafor in razumske ureditve - obrti (umetelnosti, originalnosti in kaj jaz vem kaj). Čustva so pregnana. Večina pesnikov, ki sem jih navedel zgoraj iskrenosti niso imeli v sebi (Menartov dnevnik). Najbrž so otopeli ob želji po uspehu in svojega prevelikega ega. Jaz včasih kaj napišem pa me presune v notranjosti, a je to iskrenost ali samo potlačeno čustvo je težko vedeti. Ni pa to moje poezija, ki se šteje, prej nekakšna terapija. Iskrenost se šele začne, ko človek zmanjša ego, da lahko sploh pogleda vase in okolico. Takrat odkrije svojega otroka v sebi. To je tisti pravi izgubljeni. In modernistični in postmodernistični pesniki so le otroci, ki ostajajo na prvi stopnji razvoja. Cmeravi otrok, ki hoče nazaj igračko, ki niti ne ve, če je njegova.

Lp, DUSANN

au, pa ovdje prava lijepa rasprava o poeziji..prvo ću odgovoriti kolegici a potom  Vama DUSANN, pošto će odgovor biti duži..zauvek tvoja, dok sam bio na fb bili smo tamo prijatelji pa mogu i pretpostaviti ko je uzviknuo takvo što, pretpostavljam da se radi o jednom talentiranom mladom pjesniku ali malkice nadobudnom, našem tamošnjem zajedničkom  prijatelju kojeg ste jedne noći blokirali koliko se sjećam i izbrisali sa spiska prijatelja..večim dijelom se slažem s odgovorom koji Ti je dao uvaženi kolega DUSANN a glede iskrenosti s tim da pojam djeteta u sebi ne bih tako banalizirao jer postoje pjesnici koji pominju to dijete u sebi a izuzetno su zreli, vrhunski pjesnici koji duboko i prelijepo prepoznaju ,,boje vječnosti" kako reče gospođa Simon..dok postoje oni koji se izruguju svakom pominjanju djece i puni su Ničea i drugih ozbiljnih uzora a zapravo samo ih neukusno pominju uz svoje skalamerije koje su na razini trećeg razreda osnovne škole..na kraju krajeva Pikaso je rekao:cijelog života sam pokušavao naučiti crtati kao dijete..tak nekako..a sad odgovor uvaženom kolegi...

svojevremeno sam pisao knjižeževne kolumne za poznati hrvatski kulturni portal ,,Svijet kulture", zapravo sam bio njihov prvi kolumnist uz jednog kolegu koji je pisao o temama iz informatike i napisao esej ,,Borhes na sladoledu" (činjenicu da je Borhes sa 75 godina odlučio probati kokain i poslije probe rekao :isto kao bombonice s mentolom iskoristio sam i kao naslov ovdje na Pesem objavljene i podčrtane svoje pjesmice posvećene Bukovskom) i suština toga što tad rekoh u kolumni jeste da je pjesničko osjećanje svijeta jače i silnije od bilo kakve kemije..uzgred, neki od kolega s ovog sajta nakon što su pročitali moju knjigu ,,Eskimska ruža"  pitali su me na čemu sam ja bio kad sam pisao tu knjigu..svi koji me znaju privatno i dugo godina znaju da niti pijem niti sam ikada smogao hrabrosti da kao Borges probam nešto ljuće i moj jedini porok, osim što sam Bosanac, jesu cigarete..slijedi nastavak

pitanje odnosa privatne piščeve osobe, njegovog karaktera, ponašanja i sl u odnosu na njegovo djelo jako je važno pitanje i u svojoj najzrelijoj fazi dosta mu je pažnje posvetio i jedan od meni najdražih pisaca iz mladosti Milan Kundera.. za kojeg se ispostavilo da je kao student cinkario svoje mlade kolege tamošnjoj državnoj tajnoj službi a momak njegove prijateljice je odrobijao skoro pola života njegovom zaslugom ako je vjerovati dokumentima ostalim iza te službe..teška tema, recimo oduševljava me ciklus ljubavnih pjesama koje Bećković posvetio svojoj ženi Veri Pavlodoljskoj ali znam kad bih npr s tim čovjekom sjeo za sto i pričao o politici da bismo se žestoko posvađali..ili npr kad čitam kako jedan bosanski pjesnički velikan priča o moralu u novinama a zgulio je sa države što je malo kojem pjesniku pošlo za rukom..ili npr:kad bi neko napisao za Vas DUSANN da ste najbolji slovenački pjesnik i da su Vaše pjesme vrhunske, na svjetskoj razini ja nikad ne bih došao pod Vašu pjesmu i pljuvao tog čovjeka jer bi to značilo da me nešto jako muči i razdire ili bih kad Vam neko poslije 15 čistih petica da jedinicu došao pa rekao nepoznatomu se obratio:molim Vas kolega dajete nam argumente, jer time dajete ocjenu ne samo DUSANNU nego i nama petnaestorici koji smo mu dali petice, dakle ili nijedno ili oboje DUSANNE..na kraju krajeva, pa nismo djeca, znamo valjda da niko nikoga ne može napraviti pjesnikom, da je pjesma ta koja ostaje da živi ili nestane, da se bori s vremenom kako ste i sami rekli u jednom momentu, dakle, ja bih se obradovao da neko mog kolegu tako pohvali jer sam svjestan kao i svi mi dakle, da svi mi koji pišemo imamo raspon ocjena i procjena od nipodaštavanja do ukivanja u zvijezde..evo , ocinkariću Vam još jednog koji me je poredio s Gotfridom Benom najboljim njemačkim pjesnikom dvadesetog stoljeća i to na radiju BHT, državnom..slijedi nastavak

Sva se pa res razpisala. Pri nas se goji mit o pesnikih, ki so tvorci države, ki je čista neumnost. Mislim, da je podobno v ostalih ex republikah Jugoslavije. Ideologija jemlje pesnike, literate, ko jih potrebujejo. Dostikrat jemljejo dela iz konteksta. Cankarja so jemali prejšnji, sedaj jim je koristil recimo Prešeren. Čeprav njuna dela presegajo vse ideološke okvirje. Sedaj je Jančar glavni. V sedemdesetih je bil koristen recimo Šalamun, da so povdarili odprtost družbe ali pa, ko se jih več ne morejo izogniti. Določeno obdobje jih tudi podpirajo, a samo tako dolgo, dokler mislijo, da jih potrebujejo. Ponavadi jih nastavijo in jim vsilijo določen program po katerem morajo delati, če hočejo dobiti dotacije državnega denarja. Takrat so že establirani pri koritih. Kunderov primer je tudi mene streznil. Mislim, da sem prebral vsa njegove romane, ki so bili pri nas izdani, tudi odpiral sem si oči  z njegovim pisanjem kot recimo z Bulgakovom pred njimi. Literati ne odhajajo več v Sibirijo ali Gulage (Puškin, Dostojevski, Solženicin) ampak na državna korita, če je kdo siten mu podelijo nagrado ali pri nas kulturniško penzijo. Potem je umirjen in vodljiv, ne jezika več toliko in vse je v redu. Morda sva malo razbijala mit "o dobrih literatih", ki gledajo mesečino. Ni kaj dosti romantike v tem. Zweig pa je recimor primer literata, ki ni bil takšne sorte. Bil je zrel in se odselil pred pogonom nacizma v Brazilijo, da ne bom tako pesimističen. Njegova dela so še danes kredibilna in tudi on kot osebnost ostaja avtoriteta kljub samomoru. Za zgled bi dal pri nas Marjana Rožanca (njegov opus sem prebral), ki so ga sovražili beli in rdeči, ker je pisal resnico. Umrl je nekako pozabljen od enih in drugih. Ne omenja ga noben politik ne levi ne desni, čista tišina. Ni bil ideološko uporaben do sedaj. Dobra literatura je vedno iznad politike in ideologije. Ima v sebi neko draž.

Lp, DUSANN

poštovani DUSANNE, oduševili ste me ovim posljednjim komentarom, tu se slažemo u potpunosti..samo bih jednu sitnicu dodao onak čisto iz razloga što imam malu bojazan da moja tri komentara niste možda u jednom malom dijelu na pravi način shvatili, naime oni čine jednu cjelinu počev od Kundere pa do državnog radija...no, i ako niste to najbolje razumjeli to mi je ispalo jako simpatično..naime činjenica da me je neko pohvalio tako na državnom radiju jeste priča i kuriozitet za sebe, evo kako, emisija dogovorena, urednicaa snimila razgovor sa mnom a o meni kao i mojoj tad aktualnoj knjizi ,, Pjesme za drugo mjesto" rečeno mi pozvan i govoriće uvaženi pjesnik Hadžem Hajdarević čija je riječ u BiH kad su u pitanju udžbenici, lektire, antologije, nagrade i sl jako važna ako ne i najvažnija a uzgred je bio i predsjednik žirija prilikom dodjele ugledne nagrade Mak Dizdar i time i tamo izravno i normalno presudio kad sam ja osvojio drugo a ne treće, četvrto ili neko peto mjesto..i on koji je doista utjecajan i jak pjesnik odbije iz nekog razloga doći da govori o meni i mojoj knjizi pa uskoči u zadnji čas da emisija ne propadne također ugledni kritičar ali čovjek iskren i neobaviješten pa rekne stvarno što je mislio i kako je vidio moju poeziju..inače, pominjao sam i velikana koji je ogulio državu, znate, za to vrijeme ja sam sa svojom djecom godinama spavao u kući bez krova a kao dokaz podnosim i pjesmu ovdje podčrtanu(jel vi mislite da se ja u pjesmama zajebavam) BABO, OVO JE NAŠA KIŠA..moju drugu knjigu su objavili u Hrvatskoj entuzijasti u desetak primjeraka prvu i posljednju u ediciji Bagrem  a u BiH je niko nije ni pomenuo nigdje i nikad..inače , kad sam pročitao ovaj Vaš komentar od srca sam se nasmijao i rekao ,, da sam bogdo državni" da malo dušom dahnem,ova sarajevska drina me stvarno utuši..ma DUSANNE, znate koja je meni najveća nagrada književna npr:jedna priznata i nagrađivana pjesnikinja iz Srbije mi kaže:ja sam Vaše pjesme printala i trčeći nosila po komšiluku i čitala prijateljima i komšijama..e , pa jebiga, mislim nema veće..džaba ti država , džaba nagrade, džaba klanovi, džaba slonovska ambicija i spremnost na sve ako tako nešto ne doživiš..i zato je jedan moj komšija na mene ljut, doduše on je vodinstalater, ali kakva veze ima

hvala Lea, modricvet, Brundo, čast mi je i radost

sad se sjetih:to isto je radila i jedna od najboljih slovenačkih pjesnikinja, mislim to:printala moje pjesme pa pokazivala prijateljima, jednom prigodom bogmeubio ako nije bio Prešernov dan isprintala i dijelila ih kao letke kolegama pjesnicima, nisam siguran al mensečini da su možda neku i pročitali tamo naglas..ne bih se sjetio da niste pomenuli Prešerna DUSANNE..ako treba ime recite, reći ću Vam, ona se neće ljutiti jer istinski voli poeziju..