MOJ TATA VIŠE NE IDE U ŠETNJU

Moj tata više ne ide u šetnju

ponekad tek sjedi pred kućom

pod zapadnim zidom

pokušavajući ugrijati bolne noge

na popodnevnim zrakama kolovoškog sunca.

On i sunce dodiruju se ispitivački

kao da se pipaju u mraku.

Teško je

gotovo nemoguće

osloniti se na nestalno sunce

u nesigurnom hodu prema kraju dana.

Moj tata više ne ide u šetnju

tek s nepomične točke promatra svoje voćke

čekajući da opet izraste trava izbije živica

i on krene u pohod košnje i rezanja

dok mu podrhtavaju škare u kvrgavim šakama

a kosilica zastaje poput tvrdoglavog tovara.

sve postaje sjena u malom dvorištu

otvorenom svkom prolazniku

ali mladi odlaze

a stari se ne mogu vratiti.

Noćas je umrla komšinica Hana

sjećam je se u dimijama

svi smo se je bojali i nismo se igrali pod njenim prozorima.

Sada so to tuđi prozori

i isto se nitko ne igra

ovo su dvorišta bez djece i bez

Između dvije vatre ili

Došli smo iz Amerike.

Ne pamtim ništa osim tih naslova

daleko je Amerika

daleko je Hana.

Moj tata više ne ide u šetnju sa mnom

kaže da će se malo provozati biciklom.

To mu je lakše

sjedi

i dok sporo okreće pedale

još jednom obilazi svoj mali svijet istkan kratkim ulicama

ispunjen mrežom ispranih kuća

lica koja susreće slabo poznaje

nema više onih s kojima se nekada šetao.

Ne razmišlja više o suncu

jer zna da će ono sigurno zaći.

MOJ OČKA NE GRE VEČ NA SPREHOD

Moj očka ne gre več na sprehod

včasih samo sedi pred hišo

ob zahodnem zidu

skušajoč si ogreti bolne noge

na popoldanskih žarkih septembrskega sonca.

On in sonce se previdno dotikata

kot da bi se tipala v mraku.

Teško je

malone nemogoče

zanesti se na nestalno sonce

v negotovi hoji ob koncu dneva.

Moj očka ne gre več na sprehod

le z nepremične točke opazuje svoje sadje

čakaje da ponovno zraste trava podivja živa meja

in se on spravi h košnji in rezanju

pri tem mu podrhtavajo škarje v grčavih dlaneh

kosilnica pa se zaustavlja kot trmasti osel.

Vse postaja senca na malem dvorišču

odprtem za vse mimoidoče

toda mladi odhajajo

stari pa se ne morejo vrniti.

Nocoj je umrla soseda Hana

spominjam se jo v dimijah

vsi smo se jo bali in nismo se igrali pod njenimi okni.

Sedaj so to tuja okna

in prav tako se nihče ne igra

to so dvorišča brez otrok in brez

Med dvema ognjema ali

Prišli smo iz Amerike.

Ne spominjam se ničesar razen teh poimenovanj

daleč je Amerika

daleč je Hana.

Moj očka ne gre več na sprehod z menoj

pravi da se bo malce popeljal s kolesom.

To mu je lažje

sedi

in medtem ko počasi vrti pedale

še enkrat obvozi svoj mali svet stkan iz kratkih ulic

zapolnjen z mrežo spranih hiš

obraze ki srečuje slabo pozna

tistih s katerimi se je nekoč sprehajal ni več.

Nič več ne razmišlja o soncu

saj ve da bo zagotovo zašlo.