Kaže: Ići ću bosa

Kažem: Ludo moje, napolju je asfalt.

Travna naša polja rastu daljinama.

Kaže: Ići ću bosa

Kažem: A rosa?

Otići će tvojim stopalima  uz prste.

Ko će mi umivati osmijehe?

Kaže: Ići ću bosa.

Asfalt je napolju, nećeš ćuti zamiranje koraka.

Vratiću se travnim našim poljima.

Kažem: Ludo moje, čuvaću ti štikle od pogleda.

Da ih obučeš kad se umoriš od odlaska.

Kaže: Ići ću bosa.

Čuvaj mi štikle od koraka.

Trčati im je rosnatim plahtama povratka.

Kazem: Ludo moje, ne brini!

Dok se ne vratiš ja, štikle i bršljan,

U travnim našim poljima,

Crtaćemo nebo suncu.

Kvaka, brava i dva dovratka.  

Edin