Nota bene
Ništa sam i sve
I ono nešto između,
Što dodiruje obale
Spokoja i nespokoja.
Ništa za neznance,
Puno sam za poznanike,
Prijatelji mi prešli u rodbinu,
A tebe nema čak ni
U ono malo između,
Pa da se razapneš
Na horizontalu nemila
I vertikalu nedraga,
Odakle dolaziš, kad te,
Uhvati kriza identiteta.
Ono što jedino znaš
Jeste dimorfno postojanje,
Jer, eto, vegetiraš na muški način
A ja, ludom hrabrošću žene
samo nastojim živjeti.
Še ena pesem, ki mi diha za ovratnik in gladi moj ego, da ga ne raznese kot tiktakajočo bombo. No, ni tako hudo, da se ne bi dalo kaj spraviti na rešilni čoln, samo odvezati ga moram, čeprav ...
Danja, ne zameri mi, to so le moje misli na glas, ko si tako blizu pljusknila vame!
lp, ajda
Hvala Ajda, na istinski prelijepom komentaru, naravno da ne zamjeram, naprotiv, ucinjena mi je cast i radost...hvala od srca
Kot bi se dogovorila..
si mi odgovorila na moje nično filozofiranje :)
Hvala Gnu, na lijepom komentaru, cast mi je i radost
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Danja Đokić
- 03. 11. 2011 ob 17:40
- Prebrano 841 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 549.14
- Število ocen: 15