Na žutom pesku počivaju

tvoji Putevi iskona,

u mirisu nektara novoga,

opijeni od poljubaca Sunca

uzdahom blaženog mira.

Ah, gde da uzmem uzmah vetru,

tražeć senku zadovoljstva

pod prastarim Hrastom!

Jer Srce, ono je hladno,

od trena kad te ponovo ugledah.

Tvoj osmeh ne poklanja više

bezbrižnost trenutka.

A pesma, strana li je;

i priča o slavi bludnog

kroz Ulice mog Detinjstva.

O Sunce moje Domovine!

U svetoj trezvenoj vodi

podari im sjaj večnog.

Jer pepeo naših predaka

posipa stranac svojim otrovom.

2007.

Laslo Tot