Da ideš

jer

učini mi se

kao da otišao si

Jesam li to samo sanjala

Il

je ko išaret onaj

što duša zasjeti

kada ju strah zaskoči

Rekla bih ti

(odlazi već jednom)

A ipak još šutim

strah me

poslušat ćeš me konačno

pa neće biti više

ni jednog išareta

nježnosti

sunca moga...

Šta da radim?

Ostani

lutaj po duši ovoj

udaraj nekad nježnost

poljuljaj još više vjeru moju

Ostani

samo ne gledaj

koliko  bole

Te tvoje

(tako nevine)

nemilosrdne ruke

što nježnosti

ne poznaju ime

sadija