Mi živimo i naši su časovi

tako prolazni!

Već sutra će zakopat u zemlju

gledajuć u naše ostatke.

Život, on ima pravo

na bitisanje teške kazne,

na uspinjanje i padove

naših malih titrajućih Srca.

Ko uvek da beše sretan

u ovom plavetnom Raju;

svetlost se ugasila brzo

svedočeć' o smislu prolaznog.

Šta uvek da želiš poneti u tamu,

ne daj da ti tišti Srce;

u tom velikom snu što te čeka,

gledat u bistrinu Potoka je najlepše.

2007.

Laslo Tot