Mi nećemo biti nikad slobodni.

Ambrozije više nema!

U prokletstvu znoja svoga

moramo pronaći unutrašnji glas

što govori razumom trenutka.

Zato zaboravi na herojstvo,

ti samo bežiš od stvarnosti.

Ovaj trenutak tvog uzdaha

je važan i više nijedan!

Živet' u beskonačnost je propast.

Zar ti nikad nije zadrhtala ruka

dok si doticao svoje Dete?

Ona je prepuna straha od sutra;

ti znaš predobro okrutnost

kojom se gase i zatiru cvetovi.

Volja će uvek pronaći novi Put

ka poljima okrutnog. I pobeći,

gde želiš ti Prijatelju moj?

Sve dok se plašiš za život, ti

želiš imati krila bolja od svih.

Al leteti ka Nebu možeš

samo mirne duše, što se

samovoljno poodaje. Jer sve ljubavi

umiru na Zemlji, osim poverenja

ako se iskreno rodi tvojim grudima.

2007.

Laslo Tot