БОЛ

На тамној страни Месеца

од мене се скрио,

где светло мркли пресеца,

дом је вечни свио.

Сјајем се каткад огласи,

би да ме поздрави,

па се опет тај загаси,

док луч ме приздрави.

Душа слеђена остане,

срце туга стегне,

скупи се, јадно, застане...

Онда се све слегне,

стихне, не прелива више.

Тек - зазива тише...

14. новембар 2010.

BOL
 
Na tamnoj strani Meseca
od mene se skrio,
gde svetlo mrkli preseca,
dom je večni svio.
 
Sjajem se katkad oglasi,
bi da me pozdravi,
pa se opet taj zagasi,
dok luč me prizdravi.
 
Duša sleđena ostane,
srce tuga stegne,
skupi se, jadno, zastane ...
 
Onda se sve slegne,
stihne, ne preliva više.
Tek - zaziva tiše...
 
14. novembar 2010.

Mirjana Marinković