Htela sam da bude

svetionik u pustinji

i mojoj pesmi

svetlost da.

Htela sam da nađem ga

tamo, baš tamo, negde

skrivenog u zagradama

i oslonjenog na tri tačke

ali izgleda da nije dala

sena ružnih uspomena.

Htela sam da vidi

moju reč u moru tišine

jer tamo i tako

dugo, ostala ne bi.

A da mu mašem?

Hoće li me videti

ako budem

stajala na mostu

i mahala mu

sa kišom u ruci?

Vertigo