TAKO LJUB KUPČEK KOSTI

 

Le kdo bi vedel, zakaj stari oče ob vsakem obisku

mežika z navlaženimi modrimi očmi,

kot bi se ne spominjal, da prihajam vsak dan.

Mislil je, da me ne bo več, pravi,

ko pa mu vendar zatrjujem nasprotno.

 

Ukradli da so mu uro in očala, ga privezali na posteljo

kakor žival. Da se ne bi poškodoval, rečem,

a v resnici premišljujem, kako okrutni utegnejo biti bolničarji,

kadar gre za njihov prosti čas.

 

Da ne more pozabiti, kako ljubka sem bila nekoč,

je rekel. Sama še kako pozabljam na vsa druženja,

kaj vem, morda ti na koncu od družine ostanejo le še

poroke in pogrebi, če je le mogoče, prvo, pa še to je naporno.

 

Poglej, dedek, dala ti bom piti in prinesli bodo večerjo,

v zadregi pravim, on pa se za hrano ne zmeni več, saj je

razdelal prednostne naloge in ena od njih sem - jaz.

Od silne odgovornosti se mi orosijo oči,

težko gledam nekoč pokončne ljudi,

kako počasi nazadujejo v kupček kosti.

Tako ljub kupček kosti.

---

TAKO DRAG KUPČIĆ KOSTIJU

 

Ko će znati zašto stari otac kod svake posete

žmirka sa vlažnim plavim očima,

kao da se ne seća, da dolazim svaki dan.

Mislio je, da me više ne bude, kaže,

kad mu ipak tvrdim suprutno.

 

Da so mu ukrali sat i naočare, svezali ga na krevet

kao životinju. Da se ne bih povredio, kažem,

a u istini razmišljam kako okrutni mogu biti bolničari

kad ide za njihovo slobodno vreme.

 

Da ne može zaboraviti kako slatka sam nekada bila,

je rekao. Sama tek kako zaboravljam sva druženja,

šta ja znam, možda ti od porodice ostaju na kraju još samo

venčanja i sahrane, ako je moguće, prvo, pa i to je naporno.

 

Gledaj deda, dat ću ti piti i donijet će ti večeru,

kažem u neprilici, a on se za jelo više ne zanima,

jer je razradio prednostne zadatke i jedan od njih sam - ja.

Silnom odgovornošću orose mi se oči,

teško gledam nekad uspravne ljude

kako polako nazaduju u kupčić kostiju.

Tako drag kupčić kostiju.