OBRAČUN

Osem križev imaš.

Mene za prvim vogalom

čaka že šesti.

Tiho sediš

med mehkimi blazinami.

Gledam te mati,

ubogo in nebogljeno,

brez lažnega usmiljenja.

Pokličeš me tiho,

potrebuješ mojo roko.

Dolgo je,

odkar sem prosjačila

za tvojo ljubezen.

Ne potrebujem je več,

dobila sem jo drugje.

Moj obraz te je

spominjal na moža,

ki ga nisi marala.

Značaj samorastnice

ti ni bil blizu.

Bolečino sem skrila

za debelo plast pozabe,

ljubezen razdala drugam.

 

V tišini prepoznam

svojo misel:

Mati zdaj sva si bot.

---

OBRAČÚN

 

Osam krstova nosiš.    (?)

Mene iza prvog ćoška

čeka već šesti.

Nemo sediš

među mekim jastucima.

Gledam te majko,

jadnu i nemoćnu

bez lažnog sažaljenja.

Pozoveš me tiho,

trebaš moju ruku.

Dugo je već

odkad sam prosjačila

za tvoju ljubav.

Ne trebam je više,

dobila sam je drugde.

Moje lice te je

podsećalo na muža

kojeg nisi voljela.

Karakter samorastnice (?)

nije ti bio bliski.

Bol sam sakrila

iza debelog sloja zaborava,

ljubav podelila drugima.

 

U tišini prepoznajem

svoju misao:

Majko sad smo kvit.

 

 

 

Vesel bi bil kakšnega komentarja in napotka za izboljšavo prevoda. Hvala. LP, Marko