Nespremnog

si me uklještio pogledom

gutača usijanih mačeva

i iščupao još ono malo duše

koja je zapela u japadnoj praznini.

U mojim kanjonima

si razbesneo snene reke,

u mojim pustinjama

probudio zaboravljene oaze,

iz mojih čestara

oslobodio sva potisnuta čudovišta.

Pao si na kolena

i sa odanošću brzojedca

pustio me u svoju klisuru,

da sam kriknuo među pticama

koje su kliznule niz nebo

i zajedno sa nama iščezle

u moru vatrenog cveća.

Marko Skok - Mezopotamsky