Odskoro sam ih počeo primećivati.

Znao sam, doduše, da su oduvek tu,

u mojoj blizini,

ali, nekako nisam obraćao pažnju na njih.

Nije da ih nisam gledao,

to ne, čak sam ih i pozdravljao,

ali, sve nekako izdaleka,

iz učtivosti,

reda radi.

Bili su mi nekako daleko

sa onim svojim laganim koracima,

sa štapovima,

na klupi u parku.

Gledao sam kao kroz maglu,

slika je bila mutna,

daleka,

nebitna.

Odskoro sam ih počeo primećivati

konkretnije,

radoznalije;

bolje sam se fokusirao

i slika je jasnija,

bez magle,

nekako sam, čini mi se, prišao bliže

i smanjio razliku

između

njih i mene.

MAKI