Da li Svet zna da postojim,

to je postalo toliko nevažno

Oni trebaju ionako samo mladost

kojoj mogu poklanjati svoje ideale!

Jednog što im čita iz srca,

njega veoma rado zanemare.

Ja ustajem nesmetano rano

dok uzdasi crvenila Nebom zbore,

sve stvari što njih bole

nisu za susresti u ovoj lepoti.

One dodiruju moje biće

koje je pronašlo novi osmeh.

To i nije toliko od važnosti

da se ti u Svetu dopadneš drugom,

jer već si stvorio zavidno Srce

kojem u grudima zbori nerazum.

Ah, jedna kap jutarnje rose

shvata smisao života puno bolje!

Svojim zrakama novog sjaja

kroz mirise se osmehuje Sunce,

odnoseć iz napaćene duše

nestvarno duge obmane ćudi.

Da li Svet zna da ja postojim?

Nisam pitao Polja, Cveće i Šume!

2006.

Laslo Tot