Tiha noć nadolazećih sumnji!

Sa usnulih tornjeva padaju

teški časovi na naše snove.

Ćuteć jedna za drugom,

odlaze sve priče u nepoznato.

Osmesi vekova, lebde tamom

pristižućih pohoda tuđih želja.

Smrt osvanjuje danom, u razmišljanju

cvetnih poklona svojih vrtova,

žaleć, po ko zna koji puta tuđe.

Šta se to zbilo sa Svetom?

Njegov uzdah se stalno menja.

Sve senke analogne tiranije

ne znaju više gde je tron,

ko drži vladarev štap odluke.

Otkucaji Srca postali su usamljeni,

mahovin se raširila Vrtom,

gde god da pogledaš, ona živi;

severom, jugom, sa svih strana

oplahujuć tvoje nemirno srce.

Tiha noć nadolazećih Sumnji!

Sa usnulih tornjeva padaju

časovi što ih niko ne razume.

Jedan za drugim, gledajuć ćute,

daleko, daleko preko polja ka za zaboravu.

2006.

Laslo Tot