Daleko, daleko seklanja sumrak

večeri preko polja,

oplahuje svojom nevidljivom koprenom

razmišljajuće tišine Šuma.

Pesak se vraća polako,

zaboravljen od zagrljaja vetra

preko uspavanog Grada.

Ćutljive ulice odišu

prostorom svog tajnovitog bića

uzdah nepoznatog mira,

priču ponavljajućeg iskona.

Tonuć polako u nedra tame,

gde snevaju skrivene boje

o poklonu svetla novog dana.

Nepoznate senke prošlosti

bude se duhom dvorca,

pričajuć o turobnosti slika

tog davno tamnog doba.

Kao da slike nisu izbledele,

oseća svest još uvek

neizmernu moć njihovih postojanja.

Fasadama sneva neznana tajna

neke nepoznate molitve.

Gde se nežno prelama

zvuk zvona u daljinu prostora.

Ko uvek da motri nad tobom!

Ko da ti nudi nadu!

Njegova reč ima večnu snagu!

2005.

Laslo Tot