Zar je iskonski dodir neba svilenih posteljina
odmaglio kroz prste tvoje nezaustavljivosti
zar je sunce iznevjereno tvojim lažnim koracima
počelo suziti iz gole utrobe neba

zar sam ja na našem mokrom jastuku
spalila svoju mladost prinoseći tebi radost
zar si ti ugrabljena rijeka kojoj ne poznajem niti ime
zar si Ti Ja kojemu ne mogu vidjeti lice

zar si ti moj Ego-iluzija?

Prelepo, ni kaj ...in mislim, da ni ničesar za dodati.

lp, ajda