Danas zbore najteže reči
kroz jutro meni zanosno u uho.
Zaboravi sve! Zaboravi !
Melodije su uvek iste.
Lišće šumi samo dok ne otpadne.

Sva bol prastarih vremena
nalazi smisao u žrtvovanju.
Sve se mora jednom raspasti
da miruje nije mu suđeno,
ako želi nešto postati.

Duh koji si udahnuo jednom
napustiće tvoj osmeh,
raznesen vetrom u nepoznato.
Pesmom večitog delovanja
što nam svima zanosno peva,
samo jedan kratki tenutak.

Šta su rekli mnogi mudraci
kroz nepoznata jutra saznanja.
Samo jedan je majstor
kome trebaš pokloniti srce,
kroz miris rascvalih polja
treba tvoja odluka da miruje.

2004.

Laslo Tot