Davno si me ubio
kako bi se bezbrižno hranio
mojim lešem.
Namočio si me u vinskoj reci,
da me lakše variš.
Retku me procedio kroz jetra.

Još uvek sebi nedostajem.
Tražim se po uskipelom dostojanstvu,
među semenom očišćenog poštovanja.
U žučnom pesku tražim čestice smeha
i svega što bi možda
ponovo zalepila zajedno,
da na svojoj sedmini
konačno budem sjedinjena.

Vertigo