Prolaznost me prati
svaki tren moga života.
Toliko su cvetovi otišli
tužeči stalno moje srce.

U mojim trenucima zasipaju
listovi sve životne staze,
odumirući tajanstvenom lepotom
kojoj je smisao nedokučiv.

Nešto kuca u mome biću
daleko od moje svesti,
i ja slutim već odavno
da to nikada saznati neću.

Prolaznost željene sreće
pokazuje nam naše slabosti.
A mi, obmanjeni, mi,
mi to niti ne razumemo.

Teško je šetati bez sigurnosti
životom koji je toliko gorak,
čekajući da te nada urazumi
okrenuvši te prema veri.

2006.

Laslo Tot