Tebe su onda razapeli
poviše ljudskih likova,
govoreći o pravdi koja sniva
samo u njihovim grudima.

Kad čovek drži mač i novac
oplahnut je interesom,
njegovo srce, ah njega nema
da zbori pravdom, istinom.

Zato su topline tvojih reči
ostale prisutne do danas,
nije im se zatrlo seme
iako mnogi i sad to žele.

Patnja nadživi svo vreme misli,
sila drhti u svome biću
gde god da želi pobeći,
nema joj blaženog mira.

Za oproštaj još nije vreme
glas njihov neće da shvati,
sad, kad je već toliko kasno
oni veruju još uvek da su u pravu.

Ali ljubav tvoja poklanja
svima podjednako verno,
živi u našoj krvi venama
od postanka životnog uzdaha.

Odahni ! Odahni svete već jednom!
Pogledaj veličinu žrtve.
Ah srce imaš samo jedno
zar želiš i njega da izgubiš ?
2006.

Laslo Tot