Pusti nemoćne samo da beže
oni ionako ne znaju,
kuda !

Previše se toga rodilo u njihovom srcu
to ne može više niko,
podneti!

Gledaj tužno za njima u daljinu
udiši cvetne mirise stvarnosti,
i shvati !

Oni ti odnose suvišne misli života
vraćaju te tvojim osmesima,
u stvarnost!

Kad utihnu onda pesme tog poklona
ti imaš dovoljno nektara,
da opstaneš !

2006.

Laslo Tot