Trčiš od bosonoge
mudrosti detinjstva,
vodiš me bespućima vrlina,
donosiš čuđenje,
vagaš tugu,
kočiš me uzdama prošlosti,
ponekad kao reka ponornica
bežiš da ne stigne te krv
moja osvetoljubiva,
crtaš mi puteve
do podnožja nečijih srca
i neistraženih svetlosnih predela,
izmičeš mi kao senka
i egzekutorski
meriš vreme do našeg
zadnjeg susreta.

Vertigo