kad' ni sebe samu ne razumem

kad' bes obuzme me
u trenu reči zaustavim
ljute,
tad' bih da vrisnem
ali obuzdam se
u ludosti mi znanoj
i utrobu mi kidaju kajanja
gorka,
izdaje bliskih ljudi
prevare i laži,
razočarenja davna.

samoća mi je bliska
i tišina
gde trajem i ne očekujem
čudo da se desi

 i pesme nestaše
i ja putem gde glasa nemam
ni ptice da me veseli
ni sunca
ni meseca..

ubi me ravnodušnost
i praznina pusta,
i reči napustiše me
radosti mi i tuge
te pesme moje nerazumne.

jamislimoje