Ovi valovi što lome morsku tminu

i tiho obalu bude u rana jutra,

liče na srce što te u dubini volelo,

pa ga kapi odnele u neko tuđe sutra.

​A ti, kao daleki svetionik na kraju sveta,

samo tiho treperiš u mračnim noćima.

I kako da te krivim u ime ove ljubavi,

kad nam se ni poljupci nisu sreli u očima?

​Možda ćeš pocepati sva moja pisma,

i vreme poklonjeno tebi, kao u san...

Ne znam koji te je val odneo od mene,

ni kako se tako brzo slomio naš dan.

Ernestina Suljić