Vrata zatvorih 
bez brave i ključa...

tu ogrtač bi stari,
malo rasparan i grub
ali topao,
nežnošću ispleten davno
srcem greje me,
na dlanovima čežnje
i pragu nadanja,
ruku što u vazduhu lebde
dugo,
i...
pitanje bez odgovora osta...

sećanja kamen postaše
tuge,
utrobe zemlje što bol
upila je i čeka
dah moj...

reč usamljena osta mi...

k'o hartija bez slova i slika,
nejasna mi..
nemoć ispunjava bit duše mi
i nagost želje...

i vetar k'o da peva u prozoru
i leti, belini jutra...
pred vratima šum osećam,
u uhu bruji mi glas 
u strahu otvaram...

tu bačena ptica bi mrtva
il' pesmom dugo umire,
tuge
molitvom,
vremena kleta predugo...

...k'o da anđeo nekad' beše...

jamislimoje