KAD JE VRSNI PIJANIST PRESTAO SVIRATI
jesmo li čekali bus za neku
novu stranu svijeta
ili smo nespremni postajali
nametnuti dio nedalekog
uličnog igrokaza
pitah li ljiljanu niz hladnu
sarajevsku ulicu zašto više
ne zastaje ni kad crkveno
odjekuje zvono ni kad
mekana se s minareta
razliježe rezonancija
šutjela je nad mirisom cimeta
nad uspomenama i stihovima
neispisanim bojama
rano pokošenih trava
a nepoznati iz parkovskih
usnulih lica upozoravaše
da još nije stišan sloguki
prkos poraća da sonorno
zvukovlje ratno još nije iskrvarilo
u slici ranog ljeta čekasmo li bus
do najbližeg tržnog centra
da u akcijskim cijenama
dodirnemo ljudske želje
i preživimo zagonetke
što mirišu na strah
jesmo li čekali bus
ili povoljan vjetar da ponovno
zakoračimo od prvog osnovne
prema novim i bezriječnim
stranama svijeta
Mirko, srce se mi krči, ko berem te tvoje besede. Hvala, da to deliš z nami. Poklon.
V mislih pošiljam cvet, Mirko.
Pozdrav iz Ljubljane.
B
En Ris, veoma, veoma lijepo sam počašćen. Hvala najljepše!
lpm
Mirko lepo pozdravljen
Ja, vedno se nekaj čaka...
Romantika kot vedno, lepa
In čutna.
Želim ti lepo nedeljo,Irena
Prelepa pesma, dotakle su me emocije..
Lp, Gordana
Hvala Irena. Obraduje se tvom lijepom dojmu i komentaru.
Pozdrav,
mp
Hvala Gordana na pažnji i komentaru.
Pozdrav,
mp
Toliko še neizpisanih dogodkov in slik, a občutenih tudi brez besed.
lp,
Komentiranje je zaprto!