Sebe zaboravih

u tami među ljudima.

Bes preživela vremena
Želje zakopala sve
U snu zalutala sam
I da se vratim ne mogu.

Mislima zarobljena gorkim
Noćima lažnim,
Imena ne sećam se ni zvuka ulica
Lica kroz maglu prolaze
Gradom zidova betonskih,
Buka u grudima mi
Vrišti noć u očima
Vrelina me obuzima i čežnja,
Plamti sećanje,
Muzika se tiha čuje
Kao svila prekriva me nežno
Kao melodija znana
Melodija dodira
I dana što budi me
Posle lutanja dugih,
U vremenu mučnom izgubih se
U mraku i besmislu gde zaboravih
Želje sve i nadanja.

Zamislih svet drugačiji..

Gde se životi ne ruše
Gde se ljubav rađa.

jamislimoje