Latica
Grad ne mari za detalje.
Na trotoaru, između dvije noge koje žure,
latica.
Neko je zgazio pola puta do nje,
niko nije stao zbog nje.
Podigla sam je bez razmišljanja,
više iz navike da stvari ne ostavljam nasumično.
Nije bila poruka.
Nije bila znak.
Samo ostatak nečega što je već završilo.
Spustila sam je u džep,
pored ključeva i računa.
Tamo je izgubila oblik,
kao i sve što ne insistira da ostane važno.
Kasnije sam je izvadila i pustila.
Nije se ništa promijenilo.
Grad je ostao isti.
I ja sam nastavila dalje.
In pesem je povsod, še posebej v nepomembnih majhnih podrobnostih ... čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
