Da, odlazim drugačija,

i mesec vodi me tišini

da glas čujem svoj,
iz jezera pesmu osetim,
u sebi moć i snagu.

Ne bežim ja...
u plavo ja odlazim
da se ne vratim,
zlu bučnom
gde umirem
gde čoveka ne bi,
i pas na kamenu cvili
led'nom..
u rupi cvet u krvi je
otkinut i bačen,
i kosti zemlji crnoj.

Sad' obala draga mi i topla..
i bivam tu talasima blagim,
gde vode plavozelene i modre
čiste su i duboke,
i bilje živi 
i diše
i ja drugačija,
vrela sva,
udišem
miris
u cvatu.

jamislimoje