Noć boli..

Nepodnošljivo bolno dolazi,
kao godina davnih..
S puta sudbe
da oči probudi čežnjive
čekanja noći dugih
plača bez sna.

Gde zli vetar odnese te
nenadano dah izgubi
i ptice zaspaše s tobom
na kamenu, lutalice
da zaboravim 
glas, pesmu, očaj,
i šapat blagi.

Živa sam..
Živ si, osećam,
grlim te nemo
rečima neizgovorenim
pogledom,
ruke mi drhte nemirne.
Verujem da tu si
da otići ne želiš,
kao nekad' u nepovrat
U crnilo...

Doći ću..
Ptice probudiću bele
da putem znanim
vreme vratimo,
i godine pregazimo,
reku nabujalu
i most.

jamislimoje