S dolaskom večeri sklopih oči,

šum vetrova da poslušam.

U iščekivanju pojavi se stanje čudesnog leta,

šapat vetra me ponese 

u obećane krajeve sveta.

U začaranom prostoru

se nađoh,

gde se okupljaju ljudi od pera.

Kuda u masu, kada sam sama?

Jedna reč od hiljadu željenih značila bi,

smirila bi buru mojih osećanja.

Opijeni sladunjavim dimom, pogledi su im uvirali u tkiva.

Spolja gledano divan to beše sklad.

Napoleon zaneto luduje sa dražesnom Žozefinom,

Gete sa muzom

Šarlotom Fon Štajn. 

Laza Kostić u Lenkinom zagrljaju.

Pa čuveni Balzak sa groficom Hanskom...

I svi drugi što svoje muze 

oslovljavaju "svojom dragom".

Pogled zadržah na razneženoj Ljilji Brik.

Ljubeći joj vrhove prstiju,

Majakovski gledaše u pravcu mom.

Uplašena iz avanture vratih se...

Zbuni me nerazuman sjaj, 

oka njegovog.

Ljiljana Skelić Vemić