Dok sam te volela
bila sam sve manje svoja,
kuvajući ti kafu sa par kapi ruma
i čekala da se probudiš
negde iza podneva.

Provodila sam dosadna jutra
i kuvala sve kasnije kafu
znajući da tebi dan ne počinje
kad i meni
nisam ti bila ništa više
od poznanice koju povremeno

sretneš u autobusu...

Možda sam želela da
sve bude kao ranije
ali bila sam sve manje svoja
i zaturila sam negde u prošlosti
onaj osmeh i radost
što se oseti kod opuštenih ljudi.

Jednog jutra, otiću ću,
iz ovog samotnog vrta
iz ovog jednoličnog stana,
govorila sam sebi
zalivajući crvene muškatle
na uskoj terasi.

Godine su prolazile
Moje hrabrosti bilo je sve manje
moje radosti bile su sve tiše
Kako žena da postane ono što jeste?
Kada je pregazi vreme.

Kristina Janković