Stvarnost drugačija nedodirljiva i mi u zemlji snova i pesme

Možda je tu, stvarnost neka kraj nas,
drugačija, nedodirljiva, i mi...
kao nekad' putevi prepliću se i sni...
Zaobilazimo 
I plaše nas i mame u isti mah.

Ne čuje se duše vapaj, zalutale,
ni drhtaj ruku, zagrljaj što žele.
Oživljavam vreme, trenutke tople,
glas ljudi dragih i pogled nade pun.

Pitanja bez odgovora.

Zagonetke delovi razbacani,
po pločnicima hladnim su,
hodnicima bola, iza zidova belih, zelenih.
Pamtim li boje, ulice, lica...il' to san je,
sećanje života neznana mi.

Buđenje naglo je, oči i usne neme,
uplašene..telo zaglavljeno, um u lavirintu živom.

Razdvaja se svet.

Noć ili dan,
možda sve davni je san,
i tu smo k'o nekad', rođeni iznova,
u krilu sigurni, toplom.
U zemlji polja, cveća, bagrenja,
zaštićeni, pesmom zagrljeni.

jamislimoje