Nek i tvoje ime u mraku tom zgasne,
Pozivom u noći, tiho šapat snuje
Sanjarim o nama u ove sate kasne,
Samo se sa sata kukavica čuje.

I plešu u noći, sene a i ljudi,
Poderane halje stud ledeni mije,
Obgrlila tama u sebi sve ćudi,
Pa u sebi strast vreline krije.

Potajno se nadam u ispravnost suda
Uz mešanje zvuka što pod prozor kuca,
Da ćeš i ti sebe zapitati “Kuda,
Idem sada, moja nado od svetlosti Sunca!"

Kristina Janković