Pišem li putniče

Pišem...tugom dišem,
i slova brišem
uznemireno..
nestrpljivo, brzo,
nerazumno
grubošću izgovaram
reči teške
reči neoprostive,
nekad opušteno
romantično, patetično,
ogorčeno, ironično.

Tonem, dah gubim...
..kako tugu izgovoriti..
znam li bol uspavati
..biti
postelji plač.

Ludilo probuđeno,
godina bez postojanja..
Boli duboke ne umiru,
nepodnošljivo traju...
kao istina izranjaju, gole,
s dna duše mrvljene.

Ruše se iluzije,
putnika što lađom plovi
vetrovima daljina..
nemira..
avantura nesta sna plava.

Jedra slomljena, osmeh
ukradu, nadanja i osećaje,
strepnje neizgovorene...
pesme čežnje lude,
lutanja..
srcu trag osta,
i tišine drhtave dodir.

Na đubrištu sveta poroka, šunda,
oholosti, nemorala..
ljudskost gubi se,
vreme pustinje je...postojanja
prazna..
hladna misao prolaznosti
mračna je...
..ambisu čovek hoda slepo..

Vremenu..gde kraj biva
gde se kraj završava..!?

Samo deca smehom brane se, iskreno u čuda verujući.

A mi bajku zaboravismo...
igru odrastanja vode odneše.
Vreme radosti briše,
lepote nekad' beše zemlji polja,
šuma živih...reka čistih i obala.

Prestiž besmisla je,
Oštre reči osetih, stvarnosti bes,
pločnika glad..
tišine glasne žeđ.
Dim s visina pada, crni,
grad obavija tamom prozirnom..
I kiše slivaju se krovovima, u
prozore, zavesama crnim.
Ulicama teku crvenim bučnim.

Zagledani u daljine
U snu tražimo se,
priča, avantura, želja..
Čekamo plamen izgubljeni,
Čekamo...
Plamen povratka, putnika.

Tragedija vremena
greha bez oproštaja...nestanka
ništavilu, crnilu, neizbežno je,
kad' svet ludosti, razaranja,
život gazi, bez milosti
tragovi gaženi ostaše.

Opstajem li...
Pišem, bol izdišem, teško,
da ljubav udahnem, oživim...možda,
u trenu, izgubljenu...nekad'
da li ću znati...želim li...
...svetu postojim li il' snu nekom
ružnom, lutam slepo..
gde izaći, kad' izlaza nema, ni kraja.

jamislimoje