PORTRET

Da mi je bar malo 
da prestanem da mislim,
smeštena na jastuk, 
lepotu da sanjam.
Pocepane slike nižu se same,
poput uništenog korova 
što se uvek vraća.
Nalik sam praznoj hartiji 
a svako slovo dobro znam.
Šta bi trebalo zapisati
iza zatvorenih vrata,
a da ne izazove u glavi rat.
Da mi je bar malo 
u nirvanu misli da spustim...
Lepši bi bio dan. 

Ljiljana Skelić Vemić