Drugi se osmehom tvojim smeju

a ti ih gledaš kroz zid sećanja

usne sleđene više ne greju,

snevač o istini svojoj sanja.

Sve će to biti drugima kratko

i život spram večne smrti

nekada sve prođe potpuno glatko

i sve se u nekom zanosu vrti.

Budna si ti već iza ponoći

obuvaš sjajne cipele, nove

dal`će kog čekaš ponovo doći

da te obraduje i noći ove.

Najednom kiša hladna se stušti

po ulicama teče kao brzaci

zmije palacaju jezikom nemuštim

i čuju se nečiji hitri koraci.

Ljubav niko zauzdati ne sme

plašljive senke nad njom se svile

čovek srećan peva nove pesme

iako su te noći hladne kiše lile!

Krisjana

Kristina Janković