Među travkama svoju mrežu pletem,
u nju lovim jutarnju rosu s cvetom.
Među lišćem i cvećem šare stvaram,
u srebrnim krugovima čipku otvaram.

Jutarnja rosa na nitima sniva,
moja je mreža nežno sakriva.
Kad sunce iz tame na nebo sleti,
u kapima duga tiho zasvetli.

Ja sam pauk što mreže od snova tke,
u njih hvatam sjajne, dugine sne.
Svaka blistava kap kad zadrhti,
mojoj nemirnoj duši spokoj vrati.

Tomaž Jevšenak