Celog je života bio otresit, svojeglav, beskompromisan.
Postigao je puno; postigao je i Ovo:
Slava i bogatstvo uzdigli su ga do trona kada se probudio naglo,
bacio ključ velikog auta, kartice, čekove, a zagrlio vreću sa eurima;
skočio je iz kreveta, kuće, cvetne aleje pa uleteo u
hladnu,
kišnu,
vetrovitu
noć;
Uspeo je da zadrži dah nakon hiljadu metara trke i sudara sa realnom slikom košmara.
Prosjak od voska je pružio ruke, ne zbog poklona, ne, već da bi mu obrisao krv sa čela i rasklopio memljive usne:
“Sine, sine, daćemo sve onima još niže, meni si dovoljan ti,
hvala, hvala, hvala.

Marina Adamović