MEMFIS
kako se prazne trotoari
tako se pune memoari
svuda se roje lešinari
ko davljenici slamke
hvatamo guščje pero
gde niču zamke
... gradimo zamkove
... tiho nenametljivo
uporna voda ispod brega
roni
Nigdje ne čeka velika radost, bezbrižni trenuci i posve siguran i miran dan. (Zašto ga nismo zaslužili...?) Sve generacije su doživjele uspone na mnogim poljima, ali svijet se neumitno urušava. Podlo nas iskorištava i u lice nam se smije. Fragmenti navedenog vire iz pjesme (jedino je ostalo da je mora čovjek pisati - tako sam je ja doživio. Bravo! Pridružujem se egzistencijalnim pitanjima. I srdačno Te pozdravljam
mp
Hvala na pozdravu i dubokom razumevanju;
Čestitke k pesmi tudi z moje strani,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
