Spaljena zemlja
Na rubu vremena,
u čergi
odvojenoj paučinom
od bezličnih ljudi,
kao mali princ,
sjedim na pijedestalu
i hranim gladne vukove
gledajući ih milosrdno.
Pod oklopom kornjače
koju nose stonoge,
iza bodljikave žice
isprepletene trnovitim ružama,
čuje se kloparanje
drvenih kotača
obješenih o krila lahora
što ga njiše lunarni srp.
S druge strane pruge
leže kameni ranci
ukrašeni
romskim šarama,
a ljudske sudbine se spajaju
u gorkom likeru
na plećima
spaljene zemlje.
.jpg "Nada")
Grozna bi bila slika, če bi jo kdo naslikal pod vtisom te pesmi - odsev časa! Čestitam!
Kakor da bi se vsa zgodovina nekega naroda razlila na druge. Vendar na pogorišču povsem nepričakovane nove boleče in tragične resničnosti. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Ivan
Komentiranje je zaprto!
