O, UČITELJU
.
O, učitelju,
zašto mi nisi vratio klikere,
moje šarene staklence,
moju nadmoć nad drugim igračima
u školskom drvorištu.

.

Mogu ti oprostiti drugarstvo s mojim ocem,
i vaše ribarske priče o velikim ribama
koje su se prosto ušetale u vaše mreže čuvarke
pa iz njih volšebno nestale...
.
Ali ti, o učitelju, ne praštam prevaru
da  se krave muzu u supermarketima
da beli luk raste u frižideru
na istoj polici kao i crni luk i crvene rotkvice.
.
Kako si mogao
moju naivnu glavu tako prevariti !
.
Da si mi vrati klikere,
moje šarene staklence,
danas bih bio mangup sa stavom,
znao bih da beli  i crni luk
rastu u bašti iza kuće moga drugara
na selu gde mi je otac rođen,
da krave žive na zelenim njivama
i da se mrkva vadi iz zemlje.
.
Da si mi vratio klikere, o učitelju,
sada se ne bih stideo četvorki i petica
koje si uz osmeh upisivao
u moju đačku knjžicu i hvalio me
pred nastavničkim većem
kao da si znao
da će to biti prava kazna
za moju kudravu glavu
kada odraste.

Željko Majstorović